Opis
Žikica Grbić – Dostinika
Žikica Grbić – Dostinika
Istorijski romani uvek imaju mogućnost neiscrpnih tema i građe, kao i odabira vremenskog perioda zahvaljujući postojanju ljudske civilizacije koja, uzevši u obzir i one drevne, traje više od 30 vekova. Međutim, da za stvaranje takvog dela poseban izazov predstavlja izučavanje sopstvenih korena, dokaz je sve više dela koja govore o prapostojbini nas samih, prateći sudbinu slovenskih plemena i njihova lutanja do dolaska na naše prostore. Da je u njih potrebno utkati ne samo vreme za istraživanje, već i ljubav koja odiše iz svakog retka stopljenu sa onim što smo nekad bili i što smo danas dokaz je roman Dostinika Žikice Grbića, delo koje je pomerilo granice njegovog dosadašnjeg plodnog i uspešnog književnog rada.
Priča počinje u dolini Mezgit u kojoj pleme Seobara doživljava svoje odsudne trenutke. Smrću Velikog Mislija, mudraca i iscelitelja, ono ostaje samo na vetrometini vremena, pod udarima surovih neprijatelja i bez oslonca za najsmisleniju borbu za opstanak. Jedini izlaz nalazi se u kožnom zavežljaju sakrivenom na najvišim vrhovima nedostupnog utvrđenja Velike Pilke, do koga se stiže snagom i visprenim umom a u kome je zapis čija odgonetka nosi putokaz za život i začetak sudbine jednog hrabrog naroda koji će svoju slobodu uvek morati skupo da plaća.
Od prve stranice ovog izuzetnog romana čitaoci se susreću sa poezijom u proznim redovima. U prelivima boja i onomatopejskih zvukova prirode, pejzaža bujnih šuma pozlaćenih metaforama isto koliko i zracima sunca, beskrajnih prostranstava stepa, uspavanih močvara i divljih klanaca prošaranih pećinama i jamama treperi duša pisca, istinskog potomka Starih Slovena kojima je priroda bila sve – i mesto življenja, i postojbina bogova, i personifikovano biće, i sva radost – sam život sa svom svojom lepotom i pulsirajućom snagom.
Prateći radnju romana, svakom od nas se može učiniti da )e vreme življenja plemena Seobara bilo izuzetno teško, surovo i nasilno. Život pod stalnom neizvesnošću od najezde hordi brojnih i raznovrsnih neprijatelja, krivonogih, kosookih, riđobradih severnjaka“, doba ratnika te da izbrazdanih modrim ožiljcima kao suvenirima brutalnih borbi do istrebljenja nije nešto što bi iko poželeo. Valjda baš zbog toga redovi koji odišu neveštom a dubokom ljubavlju, radošću svetkovine i praznovanja proleća i plodnosti, ženske lepote u neoskrnavljenoj prirodi i rađanje novog naraštaja simbolizuju još jaču žudnju za životom, koji je dragoceniji i cenjeniji što se više za njegov sklad treba boriti.
Međutim, Dostinika u jednom trenutku romana, u snu Starog izrasta u simbol koji prelazi granice ženske lepote i materinstva. Ona se izjednačava sa gradom Dostinikom, ciljem Seobapa ucrtanim u komad kože kao linija života na dlanu jednog naroda koji će mu biti prva prestonica i mesto svetlosti u koje će ga povesti Sibin Marijus, vitez u odsjaju čijeg oklopa gore vatre.
Mesto na kome će pleme posle mnogih besciljnih lutanja i kruženja konačno naći svoje mesto pod suncem. Mesto gde će reči monaha Zaharija postati bliske a drveni krst stare toteme simbolično pretvoriti u prah. Mesto odakle potiče sve, pa i naša duša, rođena iz pepela svih onih lomača na kojima su nestajali jedni da bi bili stvoreni drugi, duša koja vrelinom večno čuva svoj drevni zametak.
Ivana Dilber
Izdavač ovog dela je Nova poetika, a mi im se zahvaljujemo što su prepoznali Žikicu kao pisca snažnog zamaha.
Naša izdanja možete pogledati u našoj online knjižari.
