Sadržaj
Šta je prevođenje?
Možda Vam se čini suvišnim, ali smatramo da je ovde definicija zaista potrebna. Prevod je prenos poruke ili značenja teksta na izvornom jeziku ekvivalentnim sredstvima drugog jezika na koji se prevodi. Dakle, prevod nije prosta zamena reči jednog jezika istim ili sličnim rečima na drugom jeziku. Glavna odlika dobrog prevoda je da čitalac prevedenog teksta praktično ni ne oseti razliku, odnosno da veruje da je tekst izvorno pisan na njegovom jeziku i da je to učinio neko kome je taj jezik maternji. Naravno, ovo je ideal koji nije uvek moguće dostići, ali svakako treba ka tome stremiti.
Ovde se na prvom mestu misli na razlike u konstrukciji rečenice, na idiomima i terminima koji nisu isti, na greške u zameni fraza ekvivalentnim frazama naročito ako su fraze kolokvijalne. Bilo da je u pitanju tekst poslovne prirode ili literarni tekst, suština je u utisku koji ćete ostaviti kod čitaoca. Od banalne greške u prevodu pa do sintakse koja čudno zvuči jer je primerena originalnom, a ne prevedenom jeziku, sve to ostavlja određeni utisak o Vama ili Vašoj firmi. Kvalitetan prevod će omogućiti da taj utisak bude povoljan.
„Prevod je ono što transformiše sve,
tako da se ništa ne promeni .“
— Ginter Gras
Šta to praktično znači?
Kako bismo imali šansu da adekvatno prevedemo neki tekst potrebno je da imamo jako predznanje oba jezika – jezika sa koga se prevodi i jezika na koji se prevodi. Jednostavnije rečeno, dobri prevodi nisu samo verna slika originala, zamena jedne reči na jednom jeziku odgovarajućom reči na drugom jeziku.
Dobar prevod mora da prenese i duh, odnosno intenciju originalnog teksta na način koji je shvatljiv i razumljiv čitaocu na drugom jeziku. Prevod podrazumeva bogat leksički fond kako jezika sa kojeg se prevodi, tako i jezika na koji se prevodi. Dobar prevod može biti samo onaj u kome je uhvaćena svaka finesa u izrazu i verno preneta na drugi jezik. Pravi je prevod ujednačen sa originalom u stilsko-formalnom smislu. Poznavanje stranog jezika, pa čak ni kada je to poznavanje veoma dobro, i dalje nije garancija dobrog prevoda. Stoga, prepustite ovaj posao profesionalcima.
Pa šta… Važno je da se razumemo… Zar ne?
Ovo je donekle tačno. Uz manje ili više truda, čak i loše preveden tekst je moguće razumeti. Ipak, ako pogledamo stvar sa poslovne strane i uzmemo za primer neki ugovor, lako ćemo zaključiti da je to vrsta teksta u kome slobodna tumačenja treba svesti na minimum. Štaviše, upravo je to razlog iz kog međunarodni ugovori obavezno sadrže klauzulu u kojoj se kaže da je u slučaju spora merodavna verzija na tom i tom jeziku. Banalne greške kakve često viđamo po internetu neće Vas nužno koštati klijenta, niti će tekst učiniti nerazumljivim, ali ćete Vi ili Vaša firma biti predmet podsmeha u manje ili više širokom krugu.
Ilustrovaćemo primerom iz jednog našeg hotela koji ima četiri zvezdice. Na švedskom stolu stoje kartice sa dvojezičnim oznakama naziva jela. Jedno od tih jela je Pate od džigerice, a prevod na engleski je Suffering from liver. Jasno, po sredi je zaista banalna greška koju je počinio neko ko ne poznaje jezik na koji je pokušao da prevede naziv ovog jela (slutim Google translate, no o tome će biti reči kasnije), ali možete misliti kakav su utisak stekli gosti renomiranog hotelskog lanca.
Slično je i sa prevodima na srpski jezik. Verovatno ste bezbroj puta do sada imali prilike da se susretnete sa tekstom koji je pisan na engleskom jeziku pa preveden na srpski. U tom tekstu su Vas zbunjivale čudne rečenične konstrukcije, sintagme koje deluju kao da su nasilno spojene i tako dalje. Najčešći primer je prevođenje pasiva u konstrukcijama kao što su one izrečene od strane govornika. Our text was praised by the readers / Naš tekst je hvaljen od strane čitalaca jeste primer koji dobro oslikava ono što hoćemo da kažemo.
Pasiv nije uvek primeren jer radnju premešta sa subjekta na objekat – zato se u oba jezika se smatra lošim stilom. Pasiv ima svoje mesto i način upotrebe u oba jezika, samo što to mesto i taj način nisu isti – zato i upotreba mora biti drugačija. Rečenica iz primera nije stilski idealna ni na engleskom jer bi u aktivu bila snažnija i direktnija, dok je na srpskom ta razlika još očiglednija. No, zahvaljujući slabim prevodima i kod nas se sve češće čuje da je nešto urađeno od strane nekoga.
„Pisci stvaraju nacionalnu književnost,
prevodioci stvaraju univerzalnu.“
— Žoze Saramango
Šta će to meni?
Zaista, šta će Vam? Makar kada je engleski u pitanju, prevodilac nije potreban. Svi znamo taj jezik, a tu su i razni softveri za prevode među kojima je najpoznatiji Google translate.
To koliko svi znamo engleski je pitanje kojim bismo se mogli baviti na nekoliko strana ređajući primere. Čast i poštovanje svačijem znanju, ali znanje jezika ima svoje nivoe. Najprostije rečeno, jedna je stvar služiti se nekim jezikom, druga je tim jezikom vladati, a sasvim treća imati adekvatne kompetencije koje su potrebne za prevođenje. I to se vidi na prvi pogled.
Google translate je zaista moćan alat koji iz godine u godinu sve više napreduje, ali nije svemoćan. Ranije navedeni primer jela Pate od džigerice / Suffering from liver to dobro ilustruje. Softveri nemaju mogućnost razumevanja konteksta i to je najveći problem. Takođe, softver će teško moći da razume finese u jeziku, čak i uz pomoć veštačke inteligencije.
Do pre nekoliko godina Google translate je bio dobar alat kada se koristi kao brža zamena za rečnik. Napredovao je, tu nema spora, ali je još uvek njegov maksimalni domet da bude pomoćni alat prevodiocu koji će dobijeni rezultat moći da doradi i uklopi u kontekst.
Ono što prevodioci dobro znaju je da je rezultat dobijen u Google translate-u teže adaptirati nego prevesti bez njegove pomoći. Takvi alati su limitirani čak i za engleski koji je postao jezik sa najviše govornika na planeti pa se shodno tome i najviše razvijaju za taj jezik. Zamislite samo kakve su razlike u drugim jezicima.
Šta mi nudimo?
IBN Studio Vam nudi mogućnost da angažujete prevodioce, filologe, čije znanje i iskustvo garantuju kvalitet prevoda i to za sledeće jezike:
– Engleski
– Ruski
– Španski
– Francuski
– Grčki