Opis
Sebastijanov dar je duboko emotivan porodični roman koji preispituje porodične odnose. Kroz roman pratimo dinamiku porodičnih odnosa iz perspektive nekolicine junaka, i upravo u njihovoj interakciji otkrivamo koliko slojeva ti odnosi zapravo imaju, koliko su porodične veze istovremeno tanane i jake. Promena fokusa pripovedanja promenom junaka koji pripoveda daje dinamiku, a snažna lirska komponenta dodaje živopisne boje čak i kada se pripoveda o turobnim događajima.
Iz dela:
…U svom najranijem sećanju imam tri godine. Ležim na krevetu, a moj dve godine stariji brat pokušava da me uguši jastukom. Kada sam konačno prestala da se opirem, sklonio je jastuk. Nije bilo nimalo straha u onome što sam tada osećala. Nije bilo nimalo ljubavi u njegovom zagrljaju koji je usledio. Znate, deci su neke stvari mnogo jasnije nego odraslima. Meni je trebalo mnogo vremena da razumem. Dugih 18 godina da se vratim na početak.
…Mala je granica između nesrećnog deteta i lošeg čoveka. Možda je baš to razlog zašto Sara i ja još uvek nismo ubili ovo drugo. Iako se mržnja oseća u vazduhu, iako smo dva različita sveta, postoji jedna sekunda u toku dana kada se pogledamo u oči i pomislim: nisam sam u ovome. Još neko je lancima vezan sa mnom u ovoj lažnoj slici srećnih ljudi na zidu neke jeftine kafane. Samo što su ti lanci zlatni i sijaju dovoljno jako da vas bole oči, toliko da od tog sjaja ne vidite rane koje ostaju od njih. Ili ljudi možda vide samo ono što žele da vide. I čini mi se da je ta sekunda jedino što me sprečava da pređem granicu. Samo se nama ponekad omakne taj pogled između uvreda, udaraca i besa. A verujte mi, to je jače od bilo koje krvne veze.