Opis
Aleksandar Djinovski Vrabac
Igor Ljubić – Iskre blagodarja
O zbirci pesama
Zbirka pesama „Iskre blagodarja“ odudara od savremenih tokova i vraća nas u vremena u kojima su rima i pravila metrike bili neodvojivi delovi pesničkog stvaralaštva.
To je bilo doba kada poeziju nije mogao pisati svako. Iako se danas takav poetski izraz smatra arhaičnim, književnik Igor Ljubić se smelo hvata u koštac sa svim izazovima građenja ove nestajuće forme.
Svaka reč pažljivo birana, svaki stih znalački slagan u strofe, svaka pesma protkana iskrenim osećanjima i dubokim mislima. Sve suvišno izostavljeno, ništa nedorečeno ostavljeno.
Od korica do suštine, u sve je uložen izuzetan napor da ovo umetničko delo zasija u očima onog ko to zaslužuje, ko razume. U godinama kada poeziju može pisati svako, pojavi se neko ko to zaista i ume.
.
Iz predgovora
Svest o raznolikosti života i življenja odmah se uočava u ovoj knjizi pesama, kao eksponent duha koji je prisutan i boravi u njenim stihovima, kao subjekt koji najavljuje slobodu i sve njene emanacije. To su, najpre, podnošenje samotnosti i herojska transcendencija do kreativnosti, do tih kosmičkih sfera, bez kojih su svi drugi napori uzaludni. Zatim, etičnost koja je deo karaktera i daha, od koje se ne odustaje i kada antagonizam razvlači samo postojanje i pokušava to isto da učini sa verom i nadom.
Potom, ubeđenje da je lepota jedino proleće i jedini plod koji ima mogućnost rađanja, vaskrsavanja, pa iznova rađanja, vaskrsavanja i tako u beskonačnim ciklusima. I naravno samosvest, kao dete gore opisane svesti, koja je uvek budna, uvek živa i tako bliska božanskoj besmrtnosti, a uz to i stalna pratnja pesničkog tvorca, koja pritom nipošto nije senka, niti vrtložnost svojstvena da se nametne onda kada je potrebno saplesti svaki napredak, svaku strategiju, svaki uzlet i preobražaj.
Samosvest, kao vispreno oko koje brižno posmatra iza planina, iza obala, iza nekakve strukture, dišući u autoru ovih tananih rima, što se trude da nas prisvoje, da nas povuku do nekog mora, koje god ono bilo: spokoja, sećanja ili nespokoja, a iznad svega da uzburkaju ono blistavo u nama, ono zbog čega vredi živeti.
Milovan Stanković
Književnik
