Opis
Bane Jelić Poslednji džoker
Bane Jelić – Poslednji džoker
O Autoru
Bane Jelić (Beograd, 11. jun 1967) srpski je muzičar, gitarista, kompozitor, tekstopisac, aranžer, producent, pisac, pesnik i slikar. Svirao je u grupama Viktorija, Neverne bebe, Osvajači, Slomljena stakla, Magično oko, Peđa The Boy, Zar Band, itd. Svirao je sa jednim od najboljih gitarista svih vremena Stivom Vajem. Od 2005. godine reklamira jednu od najboljih gitara na svetu Ibanez. Komponovao je za mnoge poznate pevače i bendove muziku i pisao tekstove.
Za izdavačku kuću Logos objavljuje prvu knjigu u nadrealističkoj formi pod nazivom Ognjeno ogledalo 2017. godine. U pripremi za štampu je roman Dia, ne ljuti se (roman o ljubavnoj
inteligenciji) i knjiga poezije pod nazivom Quo Vadis.
O romanu (iz predgovora Zorana Paunovića)
Bane Jelić napisao je zaista jedinstveno delo: kad je roman dobar, kaže se da dobro vozi – a čitanje romana Poslednji džoker nalik je na vožnju rolerkosterom: u pojedinim trenucima čitalac se pita „otkud ja ovde i kako sam tu dospeo i šta mi je sve to trebalo”, a onda na kraju bude vrlo nedvosmisleno srećan što je prošao kroz jedno neponovljivo iskustvo.
Roman je napisan po mnogo čemu u duhu onog koji se krije iza lika jurodivog Džokera, koji je zapravo Jelićev alter ego: mnogo je tu džojsovske erudicije i svakovrsnih aluzija koje obogaćuju čitanje, mnogo jezičkih igrarija i kalambura u kojima se može uživati – i naravno, mnogo muzike, u kojoj se pisac oseća kao kod kuće, pa takav doživljaj prelazi i na čitaoca.
Taj čitalac – budimo sasvim otvoreni – ne može biti bilo ko. Poslednji džoker traži obrazovanog, načitanog, i duhovno otvorenog primaoca, kome čitanje nije rutina za ubijanje vremena, već traganje za novim i osobenim doživljajima. Koliko ih kod nas još ima takvih, nije uputno nagađati: godine sistematskog ispiranja mozgova nesumnjivo su učinile svoje – danas se i od književnosti uglavnom traži laka i prosta zabava. Zbog toga su knjige poput ove prava duhovna ekologija, tako neophodna ovdašnjoj kulturi. Nadam se i verujem, uprkos svemu, da će biti podosta onih koji će duhovnu katarzu kakvu nudi Poslednji džoker dočekati sa zahvalnošću.
prof. dr Zoran Paunović
Reč urednika:
Može se reći da je „Poslednji džoker” roman o maskama i u maskama. Sve ono o čemu Bane Jelić želi da pripoveda ima svoju masku, svoje pojavno i svoje skriveno. Da li je to neko od junaka ili su to brojne i česte aluzije, ponekad naoko apsurdne situacije, pa čak i jezičke vratolomije kojima se Bane vešto služi, tek stiče se utisak da je upravo maskiranjem želeo da ogoli. I u tome uspeo.
Valja nam postaviti i najteže pitanje: Šta je Bane Jelić hteo romanom „Poslednji džoker”?
Možda je odgovor u tekstu, već na samom početku?
Neki bi da me zakucaju za drvo ili proburaze bludočinstvom.
Who I am, what I am, it doesn’t matter. Držim olovku, idem reč
po reč, korak po korak, mic po mic i pišem, kukuriku!
Poslednja reč, koja bi lako mogla da promakne manje pažljivom čitaocu, kao da nudi odgovor. Možda je autorova želja da budi?
Dakle, ako ste spremni da ovom romanu pružite pažnju koju zaslužuje i još rizikujete mogućnost da vas „Poslednji džoker” probudi ili pobudi nešto novo u vama, sasvim sam siguran da ćete uživati. Za one koji se radije ne bi odricali sna postoji obilje bezbednije literature.
Uz ovo delo možete pogledati i druga dela koja smo objavili ovde
Ukoliko želite, možete pogledati i naš podkast “Razgovori sa piscima” ovde
