Opis
Ovaj roman Predraga Đurića ima veliki zadatak: Patchwork hoće da bude krik jedne generacije koja je gledala kako se svet u kome su stasali ruši. Eliptične rečenice lišene suvišne deskripcije nisu samo stilska karakteristika pripovedača već funkcionalni element u vođenju radnje. Niz rastrzanih sekvenci koje jedva vidljivim nitima održavaju celinu jesu razlog zašto se roman zove Patchwork, ali i ključ za razumevanje. Glavni junak ovog romana je Bono, junak kakvog bismo i očekivali u romanu ovog tipa. Rođen je sredinom sedamdesetih, kapacitet za razumevanje događaja oko sebe stiče krajem osamdesetih kada krah tog starog sveta zapravo i počinje, formira se ranih devedesetih tokom kojih i stasava.
Svedok je i učesnik razornog talasa koji je porušio čitavu jednu generaciju, onu generaciju čija je manjina stajala na Trgu Republike u Beogradu ispred Caneta, Milana, Gileta, Čavketa, Antona, Švabe i ostalih okupljenih u jednokratni bend koji je imao zadatak da pozove na mir i zdrav razum u vremenu u kome ni mir ni zdrav razum nisu bili rado viđeni gosti. Danas je teško zamisliti razmere kolektivnog ludila kome su mnogi podlegli braneći se posle uobičajenim „ko je znao…“. Bono spada u one koji su znali, u manjinu koja je to glasno govorila. U one koji su se, svako kako je znao i umeo, usprotivili preovlađujućem ludilu. Možda ih najbolje opisuje reč „nepristajanje“. Predrag Đurić Patchwork
Predrag Đurić Patchwork
Nasuprot sada već tipskoj slici devedesetih, slici ćelavih mladića sa upasanim trenerkama, slici bahatosti, nevaspitanja i nasilja, slici lažnih heroja koji iskaču iz TV ekrana, a kojima je sudnica ipak primerenije mesto, profesionalnih patriota i destruktivaca opšte prakse, stoje Bono i njegova manjina. Bono je obrazovan i načitan, Bono gleda filmove u kojima ne glumi Silvester Stalone. Bono ide na žurke na kojima se ne sluša turbo folk, za njega i njegove drugare ne postoji ružičasti diznilend zvanične propagande u kojima su dobar auto i kajla ustav i kanon. Predrag Đurić Patchwork
Njihova je stvarnost drugačija. Oni su obespravljeni. Njihov svet je odjednom prestao da postoji, a ovaj novi im nije pružio utočište. Nije ih ni predvideo. Njihova priča je priča o srušenim idealima, o protraćenoj energiji, o promeni pravila usred partije. Novi svet je jedino želeo da ih slomi. Tužan je to epilog, ali uglavnom ih je i slomio. Oni danas uglavnom ne žive više ovde. Njihova stvaralačka energija je oplemenila neka druga društva.
Na početku je rečeno da ovaj roman hoće da bude generacijski krik. Žao mi je što moram da se zapitam ima li koga da čuje taj krik? Ili je prava adresa za čitaoce ovog romana Edmonton, Kanada?
Naša izdanja možete pogledati u našoj online knjižari.
