Ivana Nikolić i Ivan Naumovski
Organski visovi

Lagano štivo, pisano sa namerom da čitaocu izmami osmeh. Ako taj osmeh potraje i nakon čitanja ova knjiga je ispunila svoju svrhu.

Format:

A5, 21 cm

Broj strana:

176

Povez:

Meki

Pismo:

Latinica i ćirilica

Godina izdanja:

2018.

Categories: , Tags:

Opis

Ivana Nikolić Ivan Naumovski Organski visovi

Davne 2008. godine, Ivan Naumovski napisao je priču i podelio ju je sa svojim prijateljima, kako pravila savremenih tokova nalažu, na poznatoj društvenoj mreži. Pročitavši je, Ivana Nikolić pomislila je da bi mogla da se nadoveže na Ivanovu priču i da napiše nastavak, ali iz druge perspektive, ženske.

Dok su njih dvoje zadavali jedno drugom domaće zadatke, mi smo pratili razvoj priče i čekali… Ivana Nikolić Ivan Naumovski Organski visovi

Nismo morali da nagađamo „da li je?”, „šta li je?”, „hoće li?”, „kada će?”. Konačno smo imali celu sliku! Ali nije moglo da traje beskrajno…

Prošlo je nekoliko godina, u međuvremenu smo odrasli, ili smo barem pokušali da odrastemo, zaboravili smo na još dvoje izgublјenih čiji nastavak avanture smo iščekivali sa nestrplјenjem, kao nekada davno, ali baš davno, crtani film nedelјom u deset ujutru, a Ivana Nikolić i Ivan Naumovski su se setili da su onim dvoma ostali dužni. Ostali su im dužni knjigu. Ivana Nikolić Ivan Naumovski Organski visovi

Kao da treba da lansiramo raketu na Mesec, predali smo se osmišlјavanju plana kako bi trebalo da izgleda knjiga kroz koju bi sve pomenute priče bile puštene među lјude na dobri, stari način. Ivana Nikolić Ivan Naumovski Organski visovi

Pregovori su bili dugi i mučni… Ivana Nikolić Ivan Naumovski Organski visovi

Jedni su odustajali, drugi su se smejali, treći se pitali šta je sa prva dva poglavlјa, četvrti su zakazivali lјubavne sastanke, peti su kasnili, šesti tvrdili da nije potreban lektor kada se piše na maternjem jeziku, sedmi da ne može tekst da se prelama kako piscu padne na pamet…, a autori su zbunjeni ćutali. Dogovorili smo se samo da će biti objavlјeno.

Kada? Kada budemo imali vremena… Ivana Nikolić Ivan Naumovski Organski visovi

Onda je prošlo još nekoliko godina i shvatili smo da ćemo vremena imati sve manje, a i trust mozgova sa prvog radnog sastanka pod nazivom „Neotkriveni delovi Meseca” malo se osuo, pa da se ne bismo još više osuli, raketa je lansirana!

Šta možete očekivati?

Malo gorkog humora, malo gorkog života, mnogo lјudskog nerazumevanja, mnogo lutanja – sve ono što ste i sami makar jednom doživeli.

Pitaćete se zašto biste onda uopšte čitali. Zato što ćete čitajući shvatiti da ona Marija ili onaj Jovan ili ona Milica ili onaj Nemanja, a tek ona Kristina ili onaj Predrag nisu ništa drugo nego ovo dvoje izgublјenih koji su se odrasli igrali, a možda bi bilo bolјe da su popričali kao što to deca rade i shvatićete da niste jedini.

Što se kraja tiče, reći ću samo ovo: na kraju je bilo baš to što mislite. Ni manje ni više.

Ana Čubrilo,

urednik

Iz dela:

Bilo je 12.17 i mogla sam da dam sebi oduška. Dugo sam se tuširala vrelom vodom skidajući sa kože otiske dodira kao ostatke hrane sa tanjira. Skuvala sam kamilicu i stavila mlake kesice na oči. I evo je! Ničim izazvana, prošla noć sjatila se na moje grudi kao vrana i kljuca mi po savesti.

Nekako sam ispala iz koloseka kad je reč o izlascima.

Uljuljkana u dugoj vezi, lice je odavno počelo da mi liči na kućnog miša kome je dragi već prvog meseca zabavljanja kupio patofne, pidžamu, kućnu trenerku i četkicu za zube da ima kad prespava kod njega. I to gledanje filmova prekidano povremenim maženjem mi je sasvim odgovaralo, dokumentarne emisije na History-u, moje knjige i strana kreveta. Zalivao je našu vezu kao i biljku koju mi je kupio za 8. mart, a koju sam mu ostavila na odgovornost i staranje.

Naša izdanja možete pogledati u našoj online knjižari.