Iz uvodne reči autora:

Sve se dogodilo iznenada. Krajem 1995. naprasno sam odlučio da počnem da slavim porodičnu slavu. To sam i učinio 1996. godine i, nezaustavljivo se pokrenuo sled događaja.

Pala mi je zatim na um ideja da bi deci, osim rečenice: „Ovo je vaša slava“, trebalo da ostavim i nešto podataka o porodici, bar na jednom listu, da znaju ko su i odakle su.

Kada sam shvatio da zapravo nemam dovoljno podataka, raspitah se i krajem 1996. dođoh do prvih knjiga sa informacijama o poreklu svoje porodice (od Ljube Pavlovića, Jevte Dedijera, Novaka Mandića Studa…), iz kojih sam saznao:

• da su mi preci došli u Užičku Crnu Goru iz Stare Hercegovine, kao deo bratstva Aleksića;
• da pripadamo plemenu Maleševaca;
• da imamo plemenski zavet iz 15. veka, koji nam nalaže da „znamo ko smo i da to prenosimo pokoljenjima“ i „ da čuvamo staru slavu, Svetog Ignjatija Bogonosca“ …..

Što sam više saznavao, glad za novim saznanjima je više rasla (a istorija mi inače nije bila omiljen predmet u školi!).

Nevoljno se prisetih da je pokojni deda Miladin pokušavao nešto da mi priča, a da ja nisam hteo da slušam, da više ne mogu da ga pitam, te da sam čuo nešto kao da je dedin brat Mita pisao neke memoare, ali uz priču da ih je naslednik imanja bacio, da su neke izbeglice, sklonjene u praznu kuću, ložile njima vatru itd. 

I tako, avgusta 1997, gonjen nekim unutrašnjim nemirom, na nezaustavljivom putu Božje promisli, odlučio sam da odem u zavičaj, sa nadom da ću tamo možda nešto saznati o svojoj porodici, i da vidim Ražanu posle 34 godine. Bratislav Milanov Đurović

Ovo kapitalno delo porodične i ne samo porodične istorije pisano je ravno četvrt veka. Autor često i rado ističe kako nije istoričar po struci. Ipak, sama količina relevantnih izvora koje je kosultovao pišući ovu knjigu isključuje svaku mogućnost da mu se pripiše amaterizam. Marljiv i pedantan, Bratislav Milanov Đurović posvetio je dobar deo svog vremena, truda i znanja kako bi ovo delo ostavio. A kome? Kako sam navodi, u slavu predaka i u nasleđe potomcima. I zaista, Bratislav Milanov Đurović je uspeo. U trci sa vremenom, strpljivo je beležio usmena svedočenja i predanja tada još živih predaka. Tražio je nezavisnu potvrdu gde god je to bilo moguće. Tamo gde nije, uredno je navodio po čijem je kazivanju zapisao predmetne podatke. Bratislav Milanov Đurović

Maleševci iz Drenovaca

Letopis Maleševski sadrži u sebi i memoare Bratislavljevog pretka Mite koji o vremenu u kome je Mita živeo govore puno i nama koji nismo deo plemena Maleševaca. Već sada je izvesno da je ovo veliki doprinos savremenoj istoriografiji. O ovome svedoči i članak na sajtu savremenaistorija.com. Bratislav Milanov Đurović nam ostavlja značajan doprinost o kome se možete obavestiti ovde. Bratislav Milanov Đurović